FRANCUSKI INSTITUT U SRBIJI, KULTURNI CENTAR BEOGRADA i AKADEMSKA KNJIGA, NOVI SAD, pozivaju Vas na dva predavanja:
„Pripitomljeno nasilje. Kontrola mladalačke agresivnosti od srednjeg veka do danas”
(La violence apprivoisée. Le contrôle de l’agressivité juvénile, du Moyen Âge à nos jours).
Predavač: dr Rober Mišambled /Robert Muchembled, Univerzitet Pariz – Sever
Moderator: akademik Tibor Varadi.
Novi Sad, sreda 15. jun u 19.00, u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti (Nikole Pašića 6)
„Seksualna represija: pokretač zapadnog napretka, od 1500. do danas“
(La répression sexuelle: un moteur du progrès occidental, de 1500 à nos jours?)
Predavač: dr Rober Mišambled /Robert Muchembled, Univerzitet Pariz – Sever
Moderator: dr Adriana Zaharijević
Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad
Beograd, četvrtak, 16. jun, 19.00, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6
Predavanja će biti simultano prevođena, broj prijemnika je limitiran.
Program je podržao restoran Franš.
Istaknuti francuski istoričar i profesor na Univerzitetu Pariz-Sever, Rober Mišambled, gostuje u Novom Sadu i Beogradu po pozivu Akademske knjige iz Novog Sada, Francuskog instituta u Srbiji i Kulturnog centra Beograda.
Predavanja se organizuja povodom objavljivanja knjige Robera Mišambleda,”Orgazam i Zapad. Istorija užitka od XVI veka do danas” (2016), u prevodu Marka Drče (L’orgasme et l’Occident: Une histoire du plaisir du XVIe siècle à nos jours) Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad
Akademska knjiga objavila je prethodno još jedno delo Robera Mišambleda: „Istorija nasilja. Od kraja srednjeg veka do danas“(2015) u prevodu Tamare Valčić Bulić (Une histoire de la violence: De la fin du Moyen Age à nos jours).
O KNJIGAMA:
Rober Mišambled, „Istorija nasilja. Od kraja srednjeg veka do danas“
Savremeno doba izvodi nasilje na svetlo pozornice. Tema draga sociolozima i političarima, ono je i predmet istorijskih proučavanja. Suprotno preovlađujućem shvatanju, Rober Mišambled pokazuje da su brutalnost i stopa ubistava od XIII veka naovamo u stalnom opadanju. Sve stroža društvena kontrola mladih neoženjenih muškaraca, praćena prinudnim vaspitavanjem istih vršnjačkih grupa, mogu da objasne to opadanje agresivnosti. Malo -pomalo, muško nasilje nestaje iz javnog prostora, da bi se odmah potom usredsredilo na privatnu sferu, dok popularna književnost dobija katartičnu ulogu. Početak XXI veka kao da označava ponovno pojavljivanje nasilja, naročito u „predgrađima“. Da li će čovek čoveku ponovo postati vuk?
Rober Mišambled, „Orgazam i Zapad. Istorija užitka od XVI veka do danas“
Može li se orgazam sjediniti s istorijom? Kao individualna, gotovo neizreciva emocija, a istovremeno i kulturna realnost, orgazam pripada i izmiče kolektivnom iskustvu. Istorija orgazma je istorija pritajenog tela, zabranjene žudnje, putenosti prikleštene između tabua i moralnih načela. Dokumenti koji svedoče o ovom fizičkom, povremeno libertinskom iskustvu, leže duboko zakopani u arhivama i bibliotekama, što ne umanjuje njihovu neverovatnu brojnost i zadivljujuću snagu. Knjiga Robera Mišambleda na videlo dana iznosi sjajne izvore koji nas pozivaju da na nov način sagledamo prošlost, dugo vremena ‘uštogljenu’ usled dušebrižničkih odabira, ne bismo li otkrili “pozadinu scenografije” i shvatili da sublimacija erotskih nagona nije bila samo predmet religijskog asketizma nego istinski skriveni pokretač zapadnog dinamizma sve do 1960-ih. U pogledu senzualnosti, Engleska i Francuska kretale su se paralelnim putevima, a danas Sjedinjene Američke Države čuvaju oštar pečat ovog zajedničkog represivnog modela. Njega je hedonistička Evropa nedavno napustila u korist plastične seksualnosti čije su korisnice prevashodno žene. Odbacivši okove i strahove kojima ih je reproduktivna uloga pritiskala, žene sada mogu da se izbore za jednakost sa muškarcima i da bez kompleksa tragaju za užitkom koji se telesnim naziva…
O AUTORU:
Rober Mišambled (1944), profesor je istorije, doktorirao je na Univerzitetu Pariz I – Panteon Sorbona, doktorsku tezu odbranio je pod mentorstvom Pjera Gubera. Njegova biografija objavljena je u zbirci „Who’s Who“. Trenutno radi kao počasni profesor na Univerzitetu Pariz XIII. Autor je 24 dela, mentor na mnogim drugim, a objavio je i blizu 100 članaka. Njegovi radovi prevedeni su na više od 30 jezika. Bio je mentor na oko tridesetak pedagoških dela. Takođe je doprineo i realizaciji sledećih izložbi i izradi njihovih kataloga: „Karlo V“, Gent 2000, „Renesansa“, Cirih, 2016).
Član je Centra za kvebečke studije (u Kvebeku i Troa-Rivijer), dobitnik francusko-holandske nagrade Dekart-Hojgens 1997. godine, bio je član Instituta za napredne studije u Prinstonu (SAD) i izveštavač sa Svetskog kongresa istoričara održanog u Sidneju u julu 2004. Uspostavio je brojne saradnje sa stranim istraživačima i učešća na međunarodnim seminarima. Od 1999. do 2006. vodio je međunarodni naučni program o kulturnim transferima, „Cultural Exchange in Europe 1400-1700“, koji je pokrenula Evropska naučna fondacija (Strazbur), uz učešće od preko 80 istraživača iz 20 zemalja. Rezultat ovog programa je objavljivanje 6 tomova na engleskom jeziku na temu evropske kulturne integracije. Četiri toma objavio je 2006. Univerzitet u Kembridžu.
Njegova istraživanja o kulturnoj i društvenoj istoriji najviše se tiču severozapadne Evrope, naročito Francuske, Pariza i pariske regije.
Nosilac je ordena Viteza Legije časti.
DOBRO DOŠLI!!!
