BUDIMPEŠTA
Svako od nas je barem jednom bio u Budimpešti, ako ništa, onda tokom presedanja na neki drugi voz ili avion. Budimpešta nam je u komšiluku, pa je često i ne smatramo inostranstvom. Doduše, nakon celonoćnog putovanja železnicama rekao bi čovek da nam je tako daleka, a zapravo je tu, iza ćoška. Ako je još uvek niste obišli, ne znam šta čekate, gulaš će se ohladiti. A kada kažem gulaš, osim čuvenog jela koje smo mi oberučke prisvojili, mislim i na mešavinu mesta koje morate posetiti dok ste u ovom gradu.
Ako niste do sada znali, mada sumnjam, Budimpešta je nastala spajanjem dva gradića, Budima sa desne obale Dunava i Pešte sa leve. Neki tvrde da je jedan od najlepših gradova Evrope. Prođimo kroz najneverovatnije znamenitosti koje ćete označiti na karti:
Nakon dugog putovanja vozom, poželećete da se opustite. Mnogi turisti ovde dolaze uspravo zbog njih, tradicionalnih mađarskih termalnih kupatila. Najpoznatije je svakako Gellert Spa koje se nalazi na mnogim turističkim fotografijama u prezentacijama Budimpešte. Nalazi se u sklopu istoimenog hotela, zdanja koje datira iz 1918. godine. Uz termalni bazen, ovde možete uživati u masažama ili medicinskim tretmanima. Drugo, takođe poznato kupatilo, to jest termalni bazen je Szechenyi Spa. Nalazi se unutar impozantne barokne građevine u gradskom parku, ne možete je promašiti. Za razliku od prve, ovi bazeni su spoljašnji, samim tim i veći. Ako pak volite više orijent, tu je i treće kupatilo Rudas, nikako manje lepo. Sagrađeno 1550. godine tokom Otomanskog carstva. Unutar ovih zidina nalaze se šest bazena za terapiju ali i jedan bazen za plivanje. Pre nego što posetite ovo kupatilo, proverite kojim danima smeju muškarci, a kojim žene da budu gosti. Sami odlučite koliko ćete vremena provesti uživajući, ali budite sigurni da ste se dovoljno odmorili za šetnju po ulicama grada koja predstoji.
Ono što sam prvo uočio šetajući ulicama su grafiti po zgradama, slični našima u Beogradu. Zapravo to nisu grafiti, nego obične žvrljotine lokalnih klinaca. Primetio sam stare radnje, trošne zgrade, duh neke davne prošlosti koju ovaj grad izgleda još uvek nije zaboravio. Tu su i žuti stari tramvaji, ali i novi, moderni, verovatno najduži u celoj Evropi. Nisam nigde duži tramvaj video. Tutnjaju po sred ulice, znaju tačno gde su se zaputili. Znamo i mi, idemo do zgrade Parlamenta. Naravno, one najupečatljivije, najzanosnije zgrade na Dunavu zbog koje ovdašnja obala reke nosi epitet najlepše u celom slivu. Svojom visinom, masivnošću i moćnim izgledom apsolutno dominira okruženjem. Obavezno je pogledajte izbliza ali i sa druge strane reke odakle se pruža neverovatan pogled na celo ovo gotsko zdanje. Takođe nije loše ukrcati se na neki od brodova pa uz Parlament sagledate cele obale Budima i Pešte sa reke. Nisam siguran šta je lepše, tokom dana ili kada se uveče popale svetla. Unutrašnjost ove građevine je već neka druga priča koju ću ostaviti sa strane i čekati vaš lični doživljaj.
Nastavljam koracima uz Dunav. Dunav u Budimpešti izgleda kao veliki kanal koji preseca srce grada. Nailazim na još jedno Spolja će vas podsetiti možda na najobičniju zgradu, još jednu lepu u nizu, ali kada zakoračite na mala vrata unutra, jedino što ćete pomisliti je „WOW“! Robna kuća „Parisi Udvar“. Pogled će vam ostati ka plafonu bar par minuta, uživaćete u svakom deliću stakla unutar zgrade. Uživaćete u svim detaljima od drveta, gvožđa, mermera. Jedino nećete uživati u kupovini, jer ovde više niko ne prodaje. Doživećete istoriju, mnogo lepši osećaj od ovog prvog.
Mostovi su nešto što zaista krasi ovaj grad, sigurno je svako od nas video barem na fotografijama neke od ovih prelepih građevina koje spajaju Budim i Peštu, pogotovo čuveni most sa lavovima. Ono čega se uvek setim kada su lavovi u pitanju je legenda po kojoj je umetnik koji ih je uradio, zaboravio da im doda jezik te je zbog toga skočio u Dunav. No, to je samo legenda, lavovi imaju jezik ali nije vidljiv sa zemlje. Sede tu još od 1849. godine i čuvaju most, preko kojeg i ispod kojeg su do sada prešle reke i reke turista. Odmah kraj mosta se nalazi još jedna interesantna građevina, Akademija nauka u Budimpešti. Interesantno renesansno zdanje, sa mnoštvo detalja i zlatnim slovima koja ispisuju „MAGYAR TUDOMANYOS AKADEMIA“. Nažalost, ne postoji organizovani obilazak unutrašnjosti zgrade, ali možete zastati na trenutak ispred i zamisliti šta se krije iza vrata. Sigurno nije manje impresivno od spoljašnjosti. Kada završite svoje putovanje kroz unutrašnjost, okrenite se na levo i pravac laganim koracima kraj lavova, preko mosta. Zastanite na par minuta, negde na sredini Dunava, pustite da vas vetar zanosi. Pogledajte ka Budimu, iznad vas očekuje kraljevska palata sa malim romantičnim vijugavim uličicama oko nje. Da li prvo obići jedno ili drugo, ni sam nisam znao odgovoriti, ali sam načinio pravi izbor. Provedena dva sata unutar dvorca su me izmorila da sam kasnije sa uživanjem sedeo u jednom od toplih majušnih kafića u spomenutim uličicama.
Dvorac iz trinaestog veka koji je nakon požara tokom Drugog svetskog rata obnavljan je već priča za sebe. Zapravo ogromna priča stoji iza njegovih zidina. Predsednička rezidencija, nekoliko muzeja i mnoštvo suvenira je ono što ćete naći ovde, naravno pored savršeno uzbudljive arhitekture. Budite spremni na mnogo turista kraj vas, osim ako nije kišno vreme ili neki minus. Ostalim danima je krcato, naročito kada želite da priđete nekom od vidikovca sa tvrđave sa koje puca neverovatan pogled na grad. Najbolje mesto da bacite pogled i izaberete sve naredne tačke u gradu ka kojima ćete se zaputiti odmah nakon toplog čaja u gostionici kraj dvorca.
